Најједноставнија од свих категорија исправљача је диодни исправљач. У најједноставнијем облику, диодни исправљач не пружа никаква средства за контролу вредности излазне струје и напона. Да би била погодна за индустријске процесе, излазна вредност мора да се контролише у одређеном опсегу. Ова контрола се може постићи применом механичког такозваног уређаја за мењање оптерећења. Као типичан случај, измењивач уређаја под оптерећењем контролише улазни наизменични напон на примарној страни исправљачког трансформатора, тако да може контролисати излазну једносмерну вредност у одређеном опсегу. Обично се мењач прекидача под оптерећењем користи у комбинацији са засићеним реактором који је серијски повезан у излазном колу исправљача. Увођењем једносмерне струје у реактор, у линији се генерише променљива импеданса. Због тога се контролом пада напона на реактору, излазна вредност може контролисати у релативно уском опсегу.
Тиристорски исправљач врло је близу диодног исправљача. Будући да се електрични параметри тиристорског исправљача могу контролисати, нема потребе за измењивачем напона и засићеним реактором.
Будући да тиристорски исправљач не садржи покретне делове, одржавање система тиристорског исправљача је смањено. Једна од запажених предности је та што је брзина регулације тиристорског исправљача бржа од брзине диодног исправљача. Током корака карактеристичног за процес, тиристорски исправљач се често подешава тако брзо да се може избећи прекомерна струја. Као резултат, капацитет преоптерећења тиристорског система може се пројектовати тако да буде мањи од оног диодног система.